Osnоvnе аkаdеmskе studiје

Uvod u hemijsko inženjerstvo
Naziv predmeta Uvod u hemijsko inženjerstvo
Studijski program Hemijsko inženjerstvo
Modul
Semestar III
Profesor Dr Ivanka Popović, dr Bojana Obradović
Saradnik za vežbe Mr Tanja Đakov
Status predmeta Obavezan
Broj ESPB 4
Preduslov Položen ispit iz predmeta Opšta hemija I, Tehnička fizika I

Cilj predmeta

Cilj predmeta je da studente nauči osnovnim principima i metodama hemijskog inženjerstva kao što su grafičko predstavljanje procesa i postavljanje i rešavanje bilanasa mase i energije za jedan i nekoliko uređaja za jednofazne i višefazne sisteme. Pri tome se studenti upoznaju sa tehnikama rešavanja problema i mnogim hemijsko-inženjerskim terminima koji će kasnije u toku studija biti detaljno razrađeni. Uz to, u okviru laboratorijskih vežbi studenti uče da rade u timovima, kao i da analiziraju i pismeno i usmeno predstavljaju rezultate rada.

Ishod predmeta

1. Studenti su naučili da sastave dijagram toka procesa za jedan i nekoliko uređaja. 2. Studenti su naučili da postave i reše odgovarajuće bilanse mase i energije za jednofazne i višefazne sisteme sa ili bez hemijske reakcije u stacionarnim uslovima kao i za jednostavnije slučajeve nestacionarnih procesa. 3. Studenti su stekli osnovu za nadogradnju i analizu složenih sistema koji se izučavaju u okviru predmeta na višim godinama studija. 4. Studenti su stekli komunikacione i socijalne kompetencije potrebne za rad u inženjerskom timu i veštine komunikacije za jasno formulisanje i predstavljanje zadatka, načina rešavanja i rezultata rada.

Sadržaj predmeta

Teorijski deo Nastavni program predmeta upoznaje studente sa osnovama hemijskog inženjerstva polazeći od uloge hemijskog inženjera u industriji i opštih problema sa kojima se on susreće u praksi, a zatim predstavljajući osnovne principe hemijsko-inženjerske analize i rešavanja problema. Pri tome program obuhvata elemente koncipiranja dijagrama toka procesa, bilansiranja mase i energije, fenomena prenosa količine kretanja, mase i toplote, separacionih procesa i teorije projektovanja hemijskih reaktora primenjene na jednostavne probleme koje studenti uče da rešavaju. Nastavne jedinicie: hemijsko inženjerstvo i uloga hemijskih inženjera u hemijskoj procesnoj industriji; procesi, komponente i parametri procesa; uvod u fenomene prenosa: molekulski prenos i prenos pri strujanju; bilans mase: generalna strategija rešavanja i primena na pojedinačne uređaje; bilans mase za procese koji uključuju hemijske reakcije; procesi sa više uređaja; višefazni sistemi: bilans mase po komponentama; bilansi mase za nestacionarne procese; bilans energije: generalna strategija rešavanja i primena na sisteme bez hemijske reakcije; bilansi energije za procese koji uključuju hemijske reakcije; strategija postavljanja bilanasa energije za nestacionarne procese.
Praktična nastava U okviru vežbi izrađuju se računski primeri vezani za odgovarajuće nastavne jedinice kao i četiri pokazne laboratorijske vežbe: 1. merenje pritiska, temperature, protoka i koncentracije; 2. Rejnoldsov ogled; 3. određivanje stepena konverzije u hemijskom reaktoru; 4. određivanje bilansa toplote u toplotnom razmenjivaču cev u cevi. Studenti rade u timovima ali predaju individualne izveštaje.

Literatura

1. B. Obradović, „Uvod u hemijsko inženjerstvo“, TMF, Beograd, 2010.

Broj časova nedeljno

Predavanja Računske vežbe LAB
2 1

Metode izvođenja nastave

Predavanja, računske vežbe i laboratorijske vežbe.

Ocena znanja (max. broj poena 100)

Predispitne obaveze bodovi Završni ispit bodovi
aktivnost na predavanju pismeni ispit 40
praktična nastava 40 usmeni ispit
testovi 20
seminari

Organska industrijska sinteza

Naziv predmeta Organska industrijska sinteza
Studijski program Hemijsko inženjerstvo
Modul Organska hemijska tehnologija
Semestar VII
Profesor Dr Melina Kalagasidis Krušić
Status predmeta Obavezan
Broj ESPB 6
Preduslov Uslov za slušanje: 120 ESPB. Uslov za polaganje: položen ispit iz predmeta Organska hemija II

Cilj predmeta

Upoznavanje studenata sa teorijskim i praktičnim osnovama procesa organske industrijske sinteze. Sticanje neophodnih znanja potrebnih za poznavanje i upravljanje procesima organske industrijske sinteze. Samostalna izrada stručnog rada treba da omogući studentima da steknu uvid u zahteve potrebne za izvođenje jedne industrijske sinteze i da ih prilagodi radu u industrijskim uslovima.

Ishod predmeta

Posle uspešno savladanog predmeta studenti su stekli odgovarajuća znanja o procesima i ekološkim aspektima organske industrijske sinteze. Na osnovu ranije stečenih znanja i znanja stečenog u okviru ovog kursa studenti su sposobni da rešavaju jednostavnije problem iz oblasti organske industrijske sinteze.

Sadržaj predmeta

Teorijski deo 1. Površinski aktivne materije: svojstva, primena u detergentima i kozmetičkim proizvodima. 2. Jonoizmenjivačke smole: svojstva, selektivnost, jonoizmenjivačke izoterme i kinetika jonoizmenjivačkih procesa, osnovni jonoizmenjivački procesi. 3. Inkapsulacija i kontrolisano otpuštanje aktivnih supstanci: metode inkapsulacije, sinteza nosača aktivnih supstanci i kontrolisano otpuštanje. 4. Pesticidi: klasifikacija, oblici i formulacije, primena, zakonska regulativa. 5. Fine hemikalije: svojstva, proizvodnja, primena. 6. Biološki aktivna jedinjenja: značaj, podela, dobijanje, primena. 7. Polimeri u elektronici: svojstva, primena. 8. Ekološki aspekti organske industrijske sinteze.
Praktična nastava 1. Isptivanje stabilnosti pena. 2. Izračunavanje HLB broja, izbor emulgatora za izradu U/V i V/U emulzija, ispitivanje stabilnosti emulzija, destabilizacija emulzija. 3. Sastavljanje receptura za sintezu detergenata, šampona, sapuna i pasti za zube. Izrada proizvoda prema pripremljenoj recepturi uz predlog tehnološke šeme postrojenja za industrijsku proizvodnju zadatog proizvoda. 4. Konstruisanje jonoizmenjivačke izoterme za jonski par nitratni/hloridni jon, određivanje koeficijenta selektivnosti i sepracionog faktora. 5. Jonoizmenjivački procesi iz prakse.

Literatura

1. M. Kalagasidis Krušić, Organska industrijska sinteza, Interna skripta, TMF, Beograd 2012.
2. L. Spitz, Soaps, Detergents, Oleo chemicals and Personal Care Products, AOCS Press, USA, 2004.
3. M. Ali, B. Ali, J. Speight, Handbook of Industrial Chemistry, The McGraw-Hill Companies, 2005.
4. D. Clifford, Ion exchange and inorganic adsorption, Water Quality and Treatment, Fifth Edition, Ray Letterman, ed., McGRaw Hill, Inc., New York, 1999.
5. P. Pollak, Fine chemicals, John Wiley & Sons, 2007.

Broj časova nedeljno

Predavanja Računske vežbe LAB
3 1 1

Metode izvođenja nastave

Predavanja, računske vežbe, praktična nastava, izrada seminarskog rada, konsultacije.

Ocena znanja (max. broj poena 100)

Predispitne obaveze bodovi Završni ispit bodovi
aktivnost na predavanju 5 pismeni ispit
praktična nastava 10 usmeni ispit 55
testovi 20
seminari 10

Organska hemijska tehnologija

Naziv predmeta Organska industrijska sinteza
Studijski program Hemijsko inženjerstvo
Modul Organska hemijska tehnologija
Semestar VII
Profesor Dr Melina Kalagasidis Krušić
Status predmeta Obavezan
Broj ESPB 6
Preduslov Uslov za slušanje: 120 ESPB. Uslov za polaganje: položen ispit iz predmeta Organska hemija II

Cilj predmeta

Upoznavanje studenata sa teorijskim i praktičnim osnovama procesa organske industrijske sinteze. Sticanje neophodnih znanja potrebnih za poznavanje i upravljanje procesima organske industrijske sinteze. Samostalna izrada stručnog rada treba da omogući studentima da steknu uvid u zahteve potrebne za izvođenje jedne industrijske sinteze i da ih prilagodi radu u industrijskim uslovima.

Ishod predmeta

Posle uspešno savladanog predmeta studenti su stekli odgovarajuća znanja o procesima i ekološkim aspektima organske industrijske sinteze. Na osnovu ranije stečenih znanja i znanja stečenog u okviru ovog kursa studenti su sposobni da rešavaju jednostavnije problem iz oblasti organske industrijske sinteze.

Sadržaj predmeta

Teorijski deo 1. Površinski aktivne materije: svojstva, primena u detergentima i kozmetičkim proizvodima. 2. Jonoizmenjivačke smole: svojstva, selektivnost, jonoizmenjivačke izoterme i kinetika jonoizmenjivačkih procesa, osnovni jonoizmenjivački procesi. 3. Inkapsulacija i kontrolisano otpuštanje aktivnih supstanci: metode inkapsulacije, sinteza nosača aktivnih supstanci i kontrolisano otpuštanje. 4. Pesticidi: klasifikacija, oblici i formulacije, primena, zakonska regulativa. 5. Fine hemikalije: svojstva, proizvodnja, primena. 6. Biološki aktivna jedinjenja: značaj, podela, dobijanje, primena. 7. Polimeri u elektronici: svojstva, primena. 8. Ekološki aspekti organske industrijske sinteze.
Praktična nastava 1. Isptivanje stabilnosti pena. 2. Izračunavanje HLB broja, izbor emulgatora za izradu U/V i V/U emulzija, ispitivanje stabilnosti emulzija, destabilizacija emulzija. 3. Sastavljanje receptura za sintezu detergenata, šampona, sapuna i pasti za zube. Izrada proizvoda prema pripremljenoj recepturi uz predlog tehnološke šeme postrojenja za industrijsku proizvodnju zadatog proizvoda. 4. Konstruisanje jonoizmenjivačke izoterme za jonski par nitratni/hloridni jon, određivanje koeficijenta selektivnosti i sepracionog faktora. 5. Jonoizmenjivački procesi iz prakse.

Literatura

1. M. Kalagasidis Krušić, Organska industrijska sinteza, Interna skripta, TMF, Beograd 2012.
2. L. Spitz, Soaps, Detergents, Oleo chemicals and Personal Care Products, AOCS Press, USA, 2004.
3. M. Ali, B. Ali, J. Speight, Handbook of Industrial Chemistry, The McGraw-Hill Companies, 2005.
4. D. Clifford, Ion exchange and inorganic adsorption, Water Quality and Treatment, Fifth Edition, Ray Letterman, ed., McGRaw Hill, Inc., New York, 1999.
5. P. Pollak, Fine chemicals, John Wiley & Sons, 2007.

Broj časova nedeljno

Predavanja Računske vežbe LAB
3 1 1

Metode izvođenja nastave

Predavanja, računske vežbe, praktična nastava, izrada seminarskog rada, konsultacije.

Ocena znanja (max. broj poena 100)

Predispitne obaveze bodovi Završni ispit bodovi
aktivnost na predavanju 5 pismeni ispit
praktična nastava 10 usmeni ispit 55
testovi 20
seminari 10

Osnovi polimernog inženjerstva

Naziv predmeta Osnovi polimernog inženjerstva
Studijski program Hemijsko inženjerstvo
Modul Polimerno inženjerstvo
Semestar V
Profesor Dr Ivanka Popović
Status predmeta Izborni
Broj ESPB 5
Preduslov Položeni predmeti Opšta hemija i Termodinamika

Cilj predmeta

Upoznavanje sa osnovnim principima nauke o polimerima i postupcima na kojima se zasniva polimerno inženjerstvo. Razumevanje specifičnosti nauke o polimerima i pristupima na kojima se zasniva polimerno inženjerstvo. Razumevanje značaja polimera, multidisciplinarnosti i potrebe za timskim radom u rešavanju inženjerskih problema vezanih za polimere.

Ishod predmeta

Ovladavanje osnovnim principima i tehnikama za rad sa polimerima i povezivanje ovih specifičnih znanja sa znanjima iz drugih disciplina u rešavanju savremenih inženjerskih problema. Osposobljenost za izbor polimernih materijala i predviđanja njihovog ponašanja u konstrukcijama i proizvodima masovne potrošnje, kao i odnos prema životnoj sredini.

Sadržaj predmeta

Teorijski deo 1. Uvod – mesto i značaj polimera u savremenom inženjerstvu. 2. Struktura polimernih molekula-osnovni pojmovi, definicije, nomenklatura. 3. Specifičnosti i parametri lančaste strukture polimera. 4.Termodinamički osnovi polimernog inženjerstva. 5. Termičke i mehaničke osobenosti polimera i njihov značaj za inženjerstvo. 6. Viskoelastičnost polimera. 7. Metode dobijanja polimera i osnovni mehanizmi sinteze polimera. 8. Specifični postupci i operacije za dobijanje polimernih proizvoda. 9. Degradacija polimera i polimernih materijala. 10. Molekulsko inženjerstvo polimera – multikomponentni sistemi. 11. Projektovanje polimernih proizvoda.
Praktična nastava 1. Računanje srednih molarnih masa. 2. Računanje brzine polimerizacije i polikondenzacije. 3. Računanje nekih termodinamičkih veličina polimera. 4. Ispitivanje osnovnih svojstava polimera – gustina, rastvorljivost, gorivost. 5. Mehanička svojstva polimera. 6. Bubrenje polimera. 7. Optička svojstva polimera. 8. Indeks tečenja rastopa.

Literatura

1. I.G. Popović, Polimerni materijali, Interna skripta, TMF, Beograd 2008.
2. C.S. Brazel, S.L. Rosen, Fundamental Principles of Polymeric Materials, Wiley, New York, 2012.
3. 3. R.J. Young, P.A. Lovell, Introduction to Polymers, CRC Press, Boca Raton, 2011

Broj časova nedeljno

Predavanja

Računske vežbe

LAB

3

1,5

0,5

Metode izvođenja nastave

Nastava se izvodi kroz predavanja, računska i eksperimentalna vežbanja.

Ocena znanja (max. broj poena 100)

Predispitne obaveze bodovi Završni ispit bodovi
aktivnost na predavanju pismeni ispit
praktična nastava 20 usmeni ispit 50
testovi 30
seminari

Polimerni materijali

Naziv predmeta Polimerni premazi
Studijski program Inženjerstvo materijala (IM); Hemijsko inženjerstvo (HI)
Modul Polimerno inženjerstvo
Semestar IM-VI; HI-VIII
Profesor Dr Melina Kalagasidis Krušić
Status predmeta Izborni
Broj ESPB 4
Preduslov IM: položen ispit Polimerni materijali, odslušan predmet Svojszva polimernih materijala; HI: uslov za slušanje 120 ESPB, uslov za polaganje: položen ispit Hemija makromolekula

Cilj predmeta

Upoznavanje studenata sa analizom postupka za proizvodnju premaza od ideje do industrijske proizvodnje, uključujući parametre za uspešno izvođenje i kontrolu procesa, kao i kontrolu gotovog proizvoda. Studenti se upoznaju sa sirovinama i uticajem izabranih sirovina na svojstva premaza, postupcima za sintezu premaza, metodama za pripremu podloge i nanošenje premaza.

Ishod predmeta

Posle uspešno savladanog kursa studenti su sposbni da odaberu odgovarajuće sirovine da bi postigli željena svojstva premaza (1), sposobni da formulišu i odaberu tehnološki postupak sinteze premaza (2), sposobni da prate i kontrolišu proces i krajnji proizvod (3).

Sadržaj predmeta

Teorijski deo 1. Premazi-funkcija i značaj; osnovna svojstva i sastav; podela; principi sastavljanja receptura za sintezu premaza. 2. Premazi razredivi u organskim rastvaračima; vodorazredivi premazi; premazi u prahu. 3. Premazi prema tipu veziva. 4. Aditivi za premaze. 5. Proizvodnja premaza, ispitivanje kvaliteta premaza. 6. Priprema podloge, nanošenje i sušenje premaza.
Praktična nastava 1. Proračun receptura za sintezu premaza. 2. Izrada seminarskog rada: priprema recepture, proračun potrebnih sirovina, izbor postupka sinteze, predlog tehnološkog postupka za industrijsku sintezu odabranog premaza i kontrolu procea i kranjeg proizvoda. Primeri iz prakse.

Literatura

1. М. Kalagasidis Krušić, Ј. Filipović, Tehnologija sinteze polimera, Interna skripta, TMF, Beograd 2012.
2. М. Kalagasidis Krušić, Ј. Filipović, Zbirka rešenih zadataka iz Tehnologije sinteze polimera, Interna skripta, TMF, Beograd 2012.
3. A.A. Trakton, Coatings Technology Handbook, Taylor & Francis group, CRC Press, 2006
4. R.A. Ryntz, P.V. Yaneff, Coatings of Polymers and Plastics, Marcel Dekker, 2003.
5. J.W. Gooch, Emulsification and Polymerization of Alkyd Resins, Kluwer Academic Publishers, 2002.

Broj časova nedeljno

Predavanja

Računske vežbe

LAB

2

1

1

Metode izvođenja nastave

Predavanja, računske vežbe, praktična nastava, izrada seminarskog rada, konsultacije.

Ocena znanja (max. broj poena 100)

Predispitne obaveze bodovi Završni ispit bodovi
aktivnost na predavanju pismeni ispit
praktična nastava 10 usmeni ispit 55
testovi 20
seminari 15

Polimerni premazi

Naziv predmeta Polimerni premazi
Studijski program Inženjerstvo materijala (IM); Hemijsko inženjerstvo (HI)
Modul Polimerno inženjerstvo
Semestar IM-VI; HI-VIII
Profesor Dr Melina Kalagasidis Krušić
Status predmeta Izborni
Broj ESPB 4
Preduslov IM: položen ispit Polimerni materijali, odslušan predmet Svojszva polimernih materijala; HI: uslov za slušanje 120 ESPB, uslov za polaganje: položen ispit Hemija makromolekula

Cilj predmeta

Upoznavanje studenata sa analizom postupka za proizvodnju premaza od ideje do industrijske proizvodnje, uključujući parametre za uspešno izvođenje i kontrolu procesa, kao i kontrolu gotovog proizvoda. Studenti se upoznaju sa sirovinama i uticajem izabranih sirovina na svojstva premaza, postupcima za sintezu premaza, metodama za pripremu podloge i nanošenje premaza.

Ishod predmeta

Posle uspešno savladanog kursa studenti su sposbni da odaberu odgovarajuće sirovine da bi postigli željena svojstva premaza (1), sposobni da formulišu i odaberu tehnološki postupak sinteze premaza (2), sposobni da prate i kontrolišu proces i krajnji proizvod (3).

Sadržaj predmeta

Teorijski deo 1. Premazi-funkcija i značaj; osnovna svojstva i sastav; podela; principi sastavljanja receptura za sintezu premaza. 2. Premazi razredivi u organskim rastvaračima; vodorazredivi premazi; premazi u prahu. 3. Premazi prema tipu veziva. 4. Aditivi za premaze. 5. Proizvodnja premaza, ispitivanje kvaliteta premaza. 6. Priprema podloge, nanošenje i sušenje premaza.
Praktična nastava 1. Proračun receptura za sintezu premaza. 2. Izrada seminarskog rada: priprema recepture, proračun potrebnih sirovina, izbor postupka sinteze, predlog tehnološkog postupka za industrijsku sintezu odabranog premaza i kontrolu procea i kranjeg proizvoda. Primeri iz prakse.

Literatura

1. М. Kalagasidis Krušić, Ј. Filipović, Tehnologija sinteze polimera, Interna skripta, TMF, Beograd 2012.
2. М. Kalagasidis Krušić, Ј. Filipović, Zbirka rešenih zadataka iz Tehnologije sinteze polimera, Interna skripta, TMF, Beograd 2012.
3. A.A. Trakton, Coatings Technology Handbook, Taylor & Francis group, CRC Press, 2006
4. R.A. Ryntz, P.V. Yaneff, Coatings of Polymers and Plastics, Marcel Dekker, 2003.
5. J.W. Gooch, Emulsification and Polymerization of Alkyd Resins, Kluwer Academic Publishers, 2002.

Broj časova nedeljno

Predavanja

Računske vežbe

LAB

2

1

1

Metode izvođenja nastave

Predavanja, računske vežbe, praktična nastava, izrada seminarskog rada, konsultacije.

Ocena znanja (max. broj poena 100)

Predispitne obaveze bodovi Završni ispit bodovi
aktivnost na predavanju pismeni ispit
praktična nastava 10 usmeni ispit 55
testovi 20
seminari 15

Prerada i reciklaža polimera

Naziv predmeta Prerada i reciklaža polimera
Studijski program Hemijsko inženjerstvo
Modul Polimerno inženjerstvo
Semestar VII
Profesor Dr Ivanka Popović
Status predmeta Obavezni
Broj ESPB 4
Preduslov Položen predmet Osnovi polimernog inženjerstva

Cilj predmeta

Sticanje osnovnih saznanja o odabiru adekvatnog postupka prerade pojedinih polimernih materijala. Sticanje znanja o specifičnim postupcima prerade. Osposobljavanje studenta da samostalno prepoznaje mogućnosti ponovne upotrebe polimera.

Ishod predmeta

Studenti su sposobni da predvide i procene vrstu i kapacitet opreme za preradu polimernih materijala. Studenti su u stanju da odaberu adekvatne tehnologije za reciklažu polimera. Studenti razvijaju sposobnost da kompetentno i organizovano pristupe rešavanju problema. Studenti stiču saznanja koja ih osposobljavaju za rad u realnim uslovima.

Sadržaj predmeta

Teorijski deo 1. Uvod. Značaj i obim prerade i reciklaže polimernih materijala u svetu i našoj zemlji. 2. Razmatranje svojstava polimera bitnih za njihovu preradu. Specifičnosti prerade pojedinih polimernih materijala. Pomoćne sirovine (aditivi, plastifikatori, punila). 3. Osnovni pojmovi prerade polimernih materijala. 4. Postupci prerade polimernih materijala. Mešanje. Kalandriranje. Laminiranje. Ekstruzija. Termoformiranje. Rotaciono livenje. Presovanje u kalupu. Injekciono brizganje. Reakciono injekciono brizganje. Duvanje šupljih tela. Proizvodnja polimernih pena. Proizvodnja papira. 5. Oblikovanje i proizvodnja kompozitnih polimernih materijala. Prerada polimernih blendi. 6. Principi reciklaže polimera. Klasifikacija postupaka reciklaže polimera. 7. Reciklaža poliolefina, poli(vinil hlorida), polistirena, poli(metil metakrilata), polikarbonata, ABS, poliamida, poli(etilen tereftalata). 8. Reciklaža pneumatika i drugih proizvoda od gume. 9. Reciklaža papira i kartona. 10. Analiza životnog ciklusa polimernog proizvoda (life cycle assessment).
Praktična nastava 1. Sastavljanje receptura i doziranje dodataka. 2. Proračun tehnoloških parametara ekstrudera i druge opreme. 3. Modelovanje rada ekstrudera i druge opreme. 4. Studija slučaja: analiza životnog ciklusa odabranih polimernih proizvoda.

Literatura

1. Ј.S. Veličković, I.G. Popović, Prerada polimernih materijala, Interna skripta, TMF, Beograd 2008.
2. I.G. Popović, Reciklaža polimernih materijala, Interna skripta, TMF, Beograd 2008.
3. Charles. A. Harper, Ed. Handbook of Plastics, Elastomers & Composites, 4th Edition, McGraw-Hill, 2002.

Broj časova nedeljno

Predavanja

Računske vežbe

LAB

3

1

Metode izvođenja nastave

Nastava se izvodi kroz predavanja i računska vežbanja.

Ocena znanja (max. broj poena 100)

Predispitne obaveze bodovi Završni ispit bodovi
aktivnost na predavanju pismeni ispit
praktična nastava 10 usmeni ispit 60
testovi 30
seminari

Prirodni polimeri

Naziv predmeta Prirodni polimeri
Studijski program Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija
Modul
Semestar IV
Profesor Dr Melina Kalagasidis Krušić
Status predmeta Izborni
Broj ESPB 3
Preduslov Nema

Cilj predmeta

Upoznavanje studenata sa specifičnostima prirodnih polimera. U okviru ovog kursa studenti će steći znanja o načinima izdvajanja i dobijanja prirodnih polimera, njihovoj modifikaciji i njihovom ponašanju kao materijala – svojstvima, primeni i degradaciji. Studenti će se posebno upoznati sa prednostima prirodnih polimera u odnosu na sintetske u pogledu njihove obnovljivosti kao sirovina i njihovih ekoloških aspekata – biodegradabilnosti, netoksičnosti itd.

Ishod predmeta

Student poznaje prirodne polimere, njihova svojstva i mogućnosti primene kao materijala. Upoznat je sa njihovom razlikom u odnosu na sintetske polimere, u stanju je da prepozna i poredi svojstva prirodnih polimera u odnosu na sintetske. Poznaje specifičnosti njihove primene i načina proizvodnje produkata na bazi prirodnih polimera.

Sadržaj predmeta

Teorijski deo U okviru ovog predmeta studenti će upoznati prirodne polimere, njihovu podelu i klasifikaciju, kao i postupke njihove modifikacije i primenu kao materijala. Studenti će se upoznati i sa specifičnostima degradacije ovih polimera. Poglavlja su: monosaharidi, polisaharidi, polifenoli, politerpeni, nezasićene kiseline, masti i ulja, aminokiseline, proteini, degradacija prirodnih polimera.
Praktična nastava Praktična nastava se sastoji od laboratorijskih vežbi izdvajanja prirodnih polimera iz prirodnih proizvoda različitim metodama, njihovo prečišćavanje, modifikacija prirodnih polimera, analiza starenja i degradacije prirodnih polimera.

Literatura

1. B. Andričić, Prirodni polimerni materijali, Sveučilište u Splitu, 2009.
2. S. Veličković, Prirodni polimeri, Laboratorijski praktikum, TMF, 2013.

Broj časova nedeljno

Predavanja

Računske vežbe

LAB

1

1

Metode izvođenja nastave

Predavanja i laboratorijske vežbe.

Ocena znanja (max. broj poena 100)

Predispitne obaveze bodovi Završni ispit bodovi
aktivnost na predavanju 4 pismeni ispit
praktična nastava 30 usmeni ispit 50
testovi 10
seminari 6

Tehnologija papira, kartona i lepenke

Naziv predmeta Tehnologija papira, kartona i lepenke
Studijski program Inženjerstvo materijala
Modul Grafičko inženjerstvo
Semestar VII
Profesor Dr Ivanka Popović
Status predmeta Izborni
Broj ESPB 5
Preduslov Položen predmet Polimerni materijali

Cilj predmeta

Sticanje znanja o papiru, kartonu i lepenci, njihovom dobijanju, tehnološkom procesu i fenomenima koji ih prate. Savladavanje celine tehnologije proizvodnje papira i njenih specifičnosti.

Ishod predmeta

Student poznaje sastav i načine dobijanja papira, kartona i lepenke. Student razume osnovne tehnološke postupke, procese i opremu koji se koriste za dobijanje ovih materijala. Student poznaje svojstva i metode ispitivanja ovih materijala. Student stiče saznanja koja ga osposobljavaju za rad u realnim uslovima.

Sadržaj predmeta

Teorijski deo 1. Uvod. Proizvodnja i potrošnja papira i derivata u svetu i našoj zemlji. 2. Definicija i svojstva: papir, karton i lepenka. 3. Sirovine za papir, karton i lepenku. Celuloza. Dodaci. 4. Voda u tehnologiji proizvodnje papira. 5. Tehnologija proizvodnje papira (priprema mase, konstantni deo, natočna korita, sitova partija, partija presa, sušna partija). 6. Kalandriranje (glačanje) papira. Namotavanje papira. 7. Dorada papira i kartona. Oplemenjivanje papira i kartona. 8. Vođenje i kontrolisanje tehnološkog procesa. 9. Mašine i uređaji za proizvodnju papira, kartona i lepenke. 10. Svojstva papira, kartona i lepenke i metode ispitivanja.
Praktična nastava 1. Proračun sastava sirovinske mešavine za dobijanje papira zadatog sastava i traženih osobina. 2. Materijalni i energetski bilans papir mašine. 3. Pravljenje listova na laboratorijskoj opremi.

Literatura

1. M. Krgović, O. Perviz, Grafički materijali, TMF, Beograd 2005.
2. M. Krgović, D. Ošap, V. Konstatinović, O. Perviz, P. Uskoković, Ispitivanje grafičkih materijala, TMF, Beograd 2006.
3. H. Holik, Handbook of Paper and Board, WILEY-VCH, Weinheim, 2006.

Broj časova nedeljno

Predavanja

Računske vežbe

LAB

3

0,7

0,3

Metode izvođenja nastave

Nastava se izvodi kroz predavanja, računska i eksperimentalna vežbanja.

Ocena znanja (max. broj poena 100)

Predispitne obaveze bodovi Završni ispit bodovi
aktivnost na predavanju pismeni ispit
praktična nastava 10 usmeni ispit 50
testovi 40
seminari

Tehnologija sinteze polimera

Naziv predmeta Tehnologija sinteze polimera
Studijski program Hemijsko inženjerstvo
Modul Polimerno inženjerstvo
Semestar VIII
Profesor Dr Melina Kalagasidis Krušić
Status predmeta Izborni
Broj ESPB 4
Preduslov Uslov za slušanje: 120 ESPB.

Cilj predmeta

Kurs upoznaje studente sa različitim postupcima sinteze polimera, načinom odabira postupka za sintezu polimera i uticajem odabranog načina sinteze na svojstva krajnjeg proizvoda. Studenti se upoznaju sa parametrima neophodnim za uspešno izovdenje i praćenje postupka sinteze i kontrolu finalnog proizvoda. U okviru kursa biće obrađene sinteze industrijskih i inženjerskih polimera.

Ishod predmeta

Posle uspešno savladanog kursa studenti su osposbljeni da izaberu najpovoljniji način sinteze polimera kako bi se postigla željena svojstva materijala: stekli sposbnost da odaberu tehnološki postupak sinteze i da kontrolišu proces i krajnji proizvod. Na osnovu ranije stečenih znanja i znanja stečenog u okviru ovog kursa studenti su sposobni da samostalno rešavaju jednostavnije problem iz oblasti.

Sadržaj predmeta

Teorijski deo 1. Polimerizacija i kopolimerizacija. 2. Primena i industrijska sinteza najvažnijih polimera. 3. Poliolefini-polietilen niske i visoke gustine, polipropilen. 4. Poli(vinil hlorid). 5. Polistiren. 6. Kopolimeri stirena (ABS, SAN). 7. Polikarbonat. 8. Polietilentereftalat-PET. 9. Politetrafluoroetilen-PTFE.
Praktična nastava Računske vežbe: određivanje konstanti kopolimerizacije računskim i grafičkim putem, primenom Q-e šeme; stepen konverzije monomer u kopolimer, trenutni i srednji sastav kopolimera. Dijagram kopolimerizacije-zavisnost sastava kopolimera od sastava smeše komonomera.

Literatura

1. М. Kalagasidis Krušić, Ј. Filipović, Tehnologija sinteze polimera, Interna skripta, TMF, Beograd 2012.
2. М. Kalagasidis Krušić, Ј. Filipović, Zbirka rešenih zadataka iz Tehnologije sinteze polimera, Interna skripta, TMF, Beograd 2012.
3. D.E. Hudgin, Handbook of polymer synthesis, Marcel Dekker, 2005.
4. G. Odian, Principles of polymerization, Fourth edition, John Wiley and Sons, 2004.
5. J. Scheirs, T.E. Long, Chemistry and Technology of polyesters and copolyesters, John Wiley and Sons, 2003.

Broj časova nedeljno

Predavanja Računske vežbe LAB
2 2

Metode izvođenja nastave

Predavanja, računske vežbe, zadaci za samostalan rad, konsultacije.

Ocena znanja (max. broj poena 100)

Predispitne obaveze bodovi Završni ispit bodovi
aktivnost na predavanju 5 pismeni ispit
praktična nastava 15 usmeni ispit 60
testovi 20
seminari

© 2017 Polymer Research Laboratory. All Rights Reserved. SimpleLook.